Moć prirodnog zdravlja

Vitamin C se lako apsorbuje u crevima, te se zbog toga deficit ovog nutrijenta pripisuje njegovom neadekvatnom unosu sa hranom. Ovaj vitamin se u organizmu čoveka može pretvoriti u oksalat, koji se izlučuje mokraćom. Međutim, kalcijumova so askorbinske kiseline, koja lako nastaje iz oksalata, je potpuno nerastvorna u vodi, te može graditi bubrežne kamence. Biološka uloga askorbinske kiseline se vezuje za učešće u oksido-redukcionim procesima, koagulaciji krvi, regeneraciji tkiva, građenju steroidnih hormona, pretvaranju folne u tetrafolnu kiselinu i aktivaciji mnogih enzima. Koenzimska uloga askorbinske kiseline je pokazana u reakcijama hidroksilacije prolina u hidroksiprolin i u nekim drugim hidroksilacionim reakcijama, ali ona nije specifična za njih i može biti zamenjena drugim agensima bez antiskorbutne aktivnosti. Vitamin C deluje na funkcije centralnog nervnog sistema, stimuliše  funkciju endokrinih žlezda, pojačava funkciju jetre, omogućava usvajanje gvožđa u crevu i učestv

Sumpor je mineral koji je korišćen kroz istoriju za ublažavanje mnogih simptoma. Posle kalcijuma i fosfora, sumpor je treći najzastupljeniji mineral u telu. Svaka ćelija u telu sadrži sumpor. Sumpor je sastavni deo amino kiselina, koje su najčešće nazivaju graditeljski blokovima od kojih je  sačinjeno telo. Čisti sumpor je toksičan za ljudski organizam. Međutim, ako ga u tragovima unesmo sa hranom ili ako se kupamo u termalnim vodama koje sadrže sumpor, on  je poželjan. Sumpor pomaže u lečenju sledećih bolesti: infekcija bronhija, hronični laringitis, rinitis, kožni osip, astma i alergije . Ovo su samo neka od oboljenja koja mogu da se leče uz pomoć sumpora. Sumpor ima reputacuiju kao mineral lepote tela MSM( Metilsulfonilmetan) . Ova tvrdnja ima veze sa činjenicom da se sumpor nalazi u keratinu koji održava kosi, koži i nokte jakim i zdravim. Sumpor igra značajnu ulogu u proizvodnji kolagena, najboljeg saveznika kože. Kolagen je prisutan u vezivnom tkivu kože i on pomaže

Povišena temperatura je zdrava reakcija organizma na infekcije ili upale. Na temperaturi iznad 39˚C mikrobi se ne mogu razmnožavati. Kod visoke temperature ubrzavaju se metabolički procesi 5-8 puta, povećava se proizvodnja interferona koji sprečava razvoj virusa, količina gvožđa u plazmi se smanjuje što je važno za sprečavanje rasta bakterija, povećava se pokretljivost i delov anje belih krvnih ćelija koje uništavaju mikrobe. Sposobnost organizma da razvije vrlo visoke temperature ukazuje na snažan organizam i vitalnost. Sigurno ste primetili da su im deca naročito sklona, dok teški hronični bolesnici vrlo retko imaju temperaturu iznad 38˚C.                                          VISOKA TEMPERATURA NIJE OPASNA Iako povišena temperatura može izgledati zabrinjavajuće, ona sama po sebi nije opasna. Temperatura do 41˚C (prema nekim izvorima do 42˚C) ne može naštetiti srcu i mozgu. Organizam sam reguliše temperaturu, pa visoka temperatura uzrokovana infekcijama vr

Lekovita svojstva sirovog krompira odavno su poznata narodnoj medicini, ali uprkos tome vlada mišljenje da se on ne sme konzumirati sirov. Zapravo, reč je o zabludi, jer u sirovom obliku krompir je vrlo zdrava i višestruko korisna namirnica. Za stomačne tegobe Krompirov sok je odlično prirodno sredstvo za lečenje gastritisa, jedne od najraširenijih bolesti današnjice. Treba uzimati po jednu kašiku soka razređenog sa malo vode, pola sata pre obroka. U terapiji čira želudca i dvanaestopalačnog creva savetuje se svakodnevno konzumiranje pola decilitra krompirovog soka na prazan stomak i po pola decilitra pola sata pre ručka i večere. Sok od krompira ima blagotvoran uticaj na snižavanje nivoa šećera u krvi, kao i kod lečenju bolesti pluća i organa za disanje, čak i kod teških obolenja kao što je emfizem. Krompir sve više dobija na važnosti kao bitno sredstvo u borbi protiv bolesti jetre i bubrega, ali i kod srčanih obolenja, visokog krvnog pritiska, lumbaga, reume…

Priču o slinama počećemo jednim potpuno zapanjujućim podatkom. Verovali ili ne, prosečna osoba svakog dana proizvede litar-dva ove odvratne telesne tekućine. Da, dobro ste čuli, to je više tečnosti nego što mnogi ljudi unesu u sebe vodom i drugim napicima. ČEMU SLUŽE? Mukozna sluz ima ulogu da podmazuje membrane nosne šupljine i sinusa. Naši nazalni putevi obloženi su sitnim dlačicama koje se stručno nazivaju cilije. Njihov zadatak je da spreče da u bronhije i pluća dospeju sitne čestice prašine, polena i druge prljavštine, ali i bakterija i virusa, kojima tu nije mesto. Da bi dobro funkcionisale, odnosno da bi sav neželjeni sadržaj bio poslat preko grla i umesto u plućima, gutanjem, završio u vašem stomaku, cilije moraju da budu vlažne i zato se luče sline. Jeste da zvuči gadno, ali ne brinite se, svu tu prljavštinu neutrališe želudačna kiselina. Takođe, zimi je u zagrejanim prostorijama vazduh često veoma isušen, pa tako sline imaju i tu ulogu, da vazduh koji udiš